Po prirodi stvari odrasli smo uz molitvu. Znamo šta je, bliska nam je srcu. Naši su se molili. Odlazili su u hramove, džamije, crkve, sinagoge. Ili pak, u tišini svog doma. A možda se desilo i da su usled bolnog iskustva i teških okolnosti odustali od molitve. Avaj!
MOLITVA U SRCU
U ljudskom srcu molitva se zadržala, otkrivamo je u porodici, s prijateljima, u tužnim i radosnim trenucima. Kada smo u nevolji ili nam je nešto očajnički potrebno, većina nas se makar i krišom obraća Bogu ili nekoj drugoj univerzalnoj i višoj sili. Obraćamo se nečem što je veće od nas samih, za šta verujemo da može da nam pomogne.
A možda osećamo i da imamo sposobnost da se bez ičije pomoći suočimo sa svakom situacijom i dođemo do rešenja ili ostvarenja cilja sopstvenim zalaganjem.
Nekad i nesvesno, kroz veru u sopstvene sposobnosti, gradimo svoj odnos sa Bogom, sa tom božanskom iskrom u nama, sa našom sopstvenom dušom.
Uvek nam je data mogućnost da se okrenemo toj božanskoj iskri i da se na krilima molitve izdignemo iznad svih okolnosti. A posvećeni rad predstavlja još jedan oblik molitve.
Moja mati me nauči
Šta je molitva:Molitva je vapaj,
Božije Oko ugledati.Iz Šri Činmojeve knjige: Fifty oneness-heart-songs of a perfect God and a perfect child
U SVETINJI NAŠEG UNUTRAŠNJEG OLTARA
Kada se molimo, nisu presudne reči koje izgovaramo. Najvažnije je da molitva dolazi iz srca, iz dubine duše… da se uspinje naviše u svetinji našeg unutrašnjeg oltara..
Molitva ne podrazumeva neprirodno upinjanje… ona je u nama, bliskija je od otkucaja našeg srca. Sa druge strane, meditacija nam je isto toliko bliska, samo što toga često nismo svesni. Svako od nas je barem nekad meditirao. Deca na primer spontano meditiraju.
Meditacija nam donosi rezultate u vidu mira, svetlosti, ljubavi, ispunjenja. Ako se molimo iz dubine duše, rezultati će biti isti kao od duboke meditacije.
Najuzvišenija Hristova molitva je: „Neka bude Volja Tvoja, a ne moja.“ Jevanđelje po Luki
Audio: Šri Činmojeva melodija na Hristove reči: “Neka bude volja Tvoja” u a capella izvođenju Agnikanine grupe radiosrichinmoy.org
ISKRENI VAPAJI
Čak i ako se osećamo izgubljeno i ako nas je napustila svaka nada u potrazi za pravim putem i istinskim smislom života, apsolutno nismo prinuđeni da odustanemo. Naše iskrene molitve i naši iskreni vapaji, pa čak i naši sasvim krhki i nesigurni pokušaji, počeće da donose plodove i počećemo da napredujemo i da se usavršavamo kao ljudska bića.
Kada svoju molitvu završimo neuporedivom Hristovom molitvom: ‘Neka bude Volja Tvoja’, naš život će istinski i vidno početi da se menja na bolje. A ako u svojoj molitvi ponudimo i zahvalnost Bogu, naša molitva postaće potpuna.
Moj otac mi reče
Šta je meditacija:Meditacija je
Božije Srce
Unutar svog srca osetiti.Iz Šri Činmojeve knjige: Fifty oneness-heart-songs of a perfect God and a perfect child
OSLUŠKIVANJE TIŠINE U SRCU
Ako već znamo šta je za nas najbolje i ako sami to možemo da ostvarimo, onda smo u pravu. Naša duša uvek zna šta je za nas najbolje i uvek nas bez greške vodi ka našem konačnom odredištu – ukoliko joj to dozvolimo.
Kroz otvaranje ka onome što je veće od nas, mi ne gubimo sebe nego naprotiv, rastemo i proširujemo sebe. Današnji cilj postaje sutrašnja tačka od koje krećemo dalje.
Možda ćemo već sutra početi da osluškujemo tišinu u dubinama svoje duše. Već sutra ćemo možda odvažno početi da učimo jezik tišine i steći veće samopouzdanje. Jer ćemo možda naučiti da stupimo u kontakt sami sa sobom, sa onim delom nas koji je ostao gladan i koji iščekuje da ga nahranimo. Možda ćemo već sutra otkriti svoje istinske potrebe i još dublje razumeti i voleti sebe i sva druga ljudska bića oko nas.
Moć molitve je neprocenjiva;
Sa lakoćom – ona pomera planine.Slava nebeska molitve ne može se dočarati;
Redovno – ona postiže čuda.Sri Chinmoy, Ten Thousand Flower-Flames, part 5, Agni Press, 1979
The Secrets of the Universe srichinmoy.tv
BOŽANSKA ISKRA U NAMA
Postoji tišina u nama. Ako uklonimo prepreke i dopustimo sebi da je čujemo, počećemo da stupamo u kontakt sa suštinskim delom našeg bića koji je ispunjen mirom, svetlošću i blaženstvom – sa onom božanskom iskrom u nama koja uvek treperi.
Može nam se učiniti nemogućim, ali ako nastavimo dalje i ne odustanemo, počećemo da učimo jezik Boga malo po malo. A da bismo mogli da ga razumemo, na nama je da načinimo prvi korak.
Ko može da nam opiše ukus manga ako ga ne okusimo sami?
Ko može da krene našim putem umesto nas samih?
Kada se najiskrenije molimo iz dubine duše, naša molitva će u tišini spontano prerasti u meditaciju.
“U zapadnom svetu, meditacija nije toliko uobičajena kao molitva, ali želeo bih da kažem da su molitva i meditacija kao veoma bliska braća. Ako se molimo iz duše, primićemo ono što nam pruža meditacija.
Kada se molimo, mi osećamo da se iznutra, iz najvećih dubina u nama, iz najskrovitijih dubina u našem srcu, nešto uspinje visoko, još više i najviše. Osećamo i to da je neko prisutan da bi saslušao naše molitve, odnosno da je neko tu prisutan, da bi nas prihvatio na vrhuncu naše uzvišene težnje.
Kada meditiramo u besprekornoj tišini – posvećeno i iz duše – osećamo da se božanski Gost spušta u naše srce da bi nas usmerio, da bi nas prosvetlio, da bi nas usavršio i da bi ispunio Svoju Sopstvenu Transcendentalnu Stvarnost u nama. Osećamo da ono Beskonačno – ulazi u ono konačno zarad obostranog ispunjenja.”
Šri Činmoj, iz knjige:The oneness of the Eastern heart and the Western mind, part 2
