Ako želimo da shvatimo šta je koncentracija i zbog čega nam je ona toliko potrebna za usavršavanje sebe kroz molitvu i meditaciju, najlakše je da pokušamo sami i uverimo se iz prve ruke.
DA LI STE SPREMNI ZA JEDAN MALI EKSPERIMENT?
1. vežba
Hajde da pokušamo da budemo jedan minut bez ijedne misli. Da nemamo nijednu misao tokom cele minute. Čini se sasvim jednostavnim i lakim… ali, da li je? Hajde da vidimo kako nam ide:
Uložićemo snagu volje da ne pomislimo ni na šta tokom jedne minute.
. . . . . . .
. . . . . . .
. . . . . . .
. . . . . . .
Da li ste uspeli?
U najvećem broju slučajeva videćemo da je u početku veoma teško i skoro nemoguće biti bez ijedne misli… A čak i kad uznapredujemo u meditaciji, ako smo zaista iskreni prema sebi, videćemo da će nam i dalje to predstavljati veoma težak zadatak…
2. vežba
Dobro, ako nam je bilo teško da budemo bez ijedne misli i ako nismo uspeli, hajde da pokušamo nešto drugo:
Hajde da na jedan minut ne pomislimo ni jednom na npr. ružičastog slona. Možemo da mislimo na sve drugo što želimo, samo ne smemo nijednom da pomislimo na ružičastog slona.
Uložićemo svu snagu volje da ne mislimo na ružičastog slona tokom jedne minute.
. . . . . . .
. . . . . . .
. . . . . . .
. . . . . . .
Da li ste ovog puta uspeli?
Ako smo iskreni, videćemo da ni ovaj zadatak nije bio baš lak. A zašto je tako?
Zašto smo uopšte radili ovaj eksperiment?
Flowers of Beauty and Delight: Jiban Bhore
PRIRODA LJUDSKOG UMA
Eksperiment smo uradili da bismo se bolje upoznali sa prirodom ljudskog uma. Primetili smo da je um nestalan, nepostojan, da ga je teško kontrolisati jer neprestano skače sa misli na misao, sa teme na temu. Samo što mi toga nismo bili svesni jer smo uvek bezuslovno sledili njegov tok smatrajući da je to normalno. Verovali smo da svojom voljom upravljamo sopstvenim mislima.
Ali avaj, na naše najveće iznenađenje, onog trenutka kada smo svom umu dali zadatak da ućuti i da ne misli ni na šta, suočili smo se sa njegovom pravom prirodom! Videli smo da on ne želi da nas ostavi na miru čak ni na jedan jedini minut! Sa druge strane, ako smo mu nešto zabranili, kao npr da misli na ružičastog slona, on je radio još intenzivnije i nije mogao da ga izbaci iz glave.
I tako smo iz ličnog iskustva shvatili da mi zapravo uopšte ne gospodarimo svojim umom, nego da smo prepušteni na milost i nemilost njegovim neobuzdanim hirovima.
Dakle, odgovor na naše pitanje “zbog čega je toliko teško biti bez ijedne misli“ je: zbog prirode našeg uma.
“Zadivljujuće je šta koncentracija čini u našem svakodnevnom životu. Ona sa najvećom lakoćom odvaja raj našeg srca od pakla našeg uma, da bismo mogli dok smo ovde na zemlji, da živimo u neprekidnoj radosti i blaženstvu iz Raja, a ne u stalnim brigama, anksioznostima i mukama iz Pakla.”
USMERAVANJE PAŽNJE
Iako smo najverovatnije otkrili da nam je teško da budemo bez ijedne misli i da zabranimo sebi neku misao, videćemo da nam je sa druge strane sasvim lako da usmerimo svoju pažnju na neki mali predmet. Um voli da misli na jednu stvar bez prestanka. Zato je koncentracija toliko moćna, jer ona upotrebljava prirodnu sklonost uma na pozitivan način.
Zato, kada usmeravamo pažnju, sve svoje misli usredsredićemo samo na odabrani predmet koji prestavlja objekat naše koncentracije; za nas neće postojati ništa drugo osim tog predmeta i osim nas samih. Ostatak sveta na trenutak ćemo ostaviti po strani.
OBJEKAT KONCENTRACIJE
Najbolje je da za koncentraciju odaberemo nešto maleno, neki najmanji mogući predmet, nešto na šta možemo da usredsredimo pažnju. Bitno je da izaberemo ono što nam je blisko, kao što su na primer otkucaji našeg sopstvenog srca, naš dah, vrh prsta, majušni plamen sveće ili predivan cvet. Ako više volimo apstraktan predmet, možemo da odaberemo tačku na zidu ili vrh olovke. Osim toga, pažnju možemo da usmerimo i na svoje duhovno srce u središtu grudi ili na neku uzvišenu ideju ili misao kao što je ljubav, radost, mir ili svetlost.
KONCENTRACIJA KAO ŠTIT
Kada uspemo u tome, koncentraciju možemo da upotrebimo kao štit. Kada smo u dubokoj koncentraciji, ako se pojave bilo kakve misli da nas ometaju, jednostavno će se odbiti o taj štit i skliznuti u stranu. Kada razvijemo takvu koncentraciju, moći ćemo da se krećemo i najprometnijom ulicom a da naša unutrašnja pažnja ostane neometena. Tada ćemo biti spremni za meditaciju.
ŠIRENJE SVESTI
U meditaciji, svoju pažnju proširujemo na nešto neizmerno prostrano kao što je more ili plavo nebo. Pažnja se širi u koncentričnim krugovima sve dalje i dalje i ona prihvata i obuhvata sve. Misli mogu da nam prolaze kroz glavu, ali se nećemo poistovećivati sa njima i nećemo trčati za njima, nego ćemo ih jednostavno pustiti da dođu i prođu. Naša unutrašnja pažnja će i dalje biti na neizmernom prostranstvu. Misli će prolaziti kao ptice na nebu ili kao morska stvorenja u vodi, ali neće ostavljati nikakav trag…
To je početak meditacije.
Koncentracija je razotkrivena tajna usmeravanja naše celokupne pažnje na određeni predmet ili na određenu osobu da bismo postali deo tog predmeta ili te osobe i poistovetili se sa njom ili njime. Krajnji stadijum koncentracije je da u predmetu koncentracije pronađemo i otkrijemo skrivenu konačnu istinu.
Iz Šri Činmojeve knjige: Earth’s cry meets Heaven’s Smile, book 1, Aum Press, Puerto Rico
NAJBRŽI NAPREDAK
Šta god izaberemo za predmet svoje koncentracije, to postaje stvarno u našem životu i to sa lakoćom ostvarujemo. Ako želimo da razvijemo neku veštinu ili da naučimo nešto novo, uz pomoć koncentracije mi ćemo to i ostvariti. Ako se koncentrišemo na određeni kvalitet duše koji želimo da razvijemo, moći ćemo da ga iznesemo na površinu i ispoljimo u spoljašnjem svetu. Na taj način koncentracija će nam doneti najbrži napredak na svakom polju u životu.
“Kada se koncentrišem,
Mogu da osetim prisustvo svoje duše
Duboko u sebi.”Iz Šri Činmojeve knjige: Sri My Christmas-New Year-Vacation Aspiration-Prayers, part 31, Agni Press, 2005
PRIČA IZ ŽIVOTA
Imali smo sigurno prilike u životu da se susretnemo sa nekom situacijom u kojoj nam je zbog gubitka koncentracije nešto krenulo naopako…
U pozitivnom smo raspoloženju i radimo nešto što od nas zahteva punu pažnju. Potpuno smo pribrani i usmereni na svoj zadatak i sve nam ide savršeno od ruke. Ništa nam ne odvlači pažnju. A onda u jednom trenutku samo dođe misao, na primer, da smo veoma zadovoljni sobom jer tako uspešno obavljamo zadatak ili da smo ‘na vrh sveta’, da nam niko nije ravan. Istog trenutka kada nam ta misao prođe kroz glavu, nešto kao da nam isklizne iz ruku i promakne našoj pažnji i mi napravimo grešku… kao da smo se spotakli i poremetili taj unutrašnji savršeni tok. Suočeni smo sa neuspehom i naš ponos se strmoglavo ruši.
Sigurno smo već primetili i da najbolje rezultate uvek postižemo onda kada uopšte nemamo misli, kada smo ‘u trenutku’ i kada postoji samo ‘tok’.
Kada želimo da meditiramo, susrećemo se sa nečim sličnim, samo što ovog puta ne možemo čak ni da počnemo da meditiramo ako ne naučimo prvo da zaustavimo tok svojih misli. Prava meditacija se odvija u potpunoj tišini, u svetlosti naše duše, u svetlosti naše više svesti.
