Šta čini koncentracija?

Updated

 

DA LI STE SPREMNI ZA JEDAN MALI EKSPERIMENT?

Hajde da pokušamo da budemo jedan minut bez ijedne misli. Da nemamo nijednu misao tokom cele minute. Čini se sasvim jednostavnim i lakim… ali, da li je?  Hajde da vidimo kako nam ide:

Uložićemo snagu volje da nemamo nijednu misao tokom jedne minute

.  .  .  .  .  .  .

Da li ste uspeli? Ako smo zaista iskreni prema sebi, u najvećem broju slučajeva videćemo da je za nas u početku veoma teško da budemo bez ijedne misli… Pa čak i kad uznapredujemo u meditaciji, to će i dalje predstavljati ništa manje težak zadatak…

Ali dobro, ako nam je teško da budemo bez ijedne misli, hajde da pokušamo nešto drugo:

Hajde da makar na jedan minut ne pomislimo npr. na ‘ružičastog slona’. Možemo da mislimo na sve drugo što želimo, samo ne smemo nijednom da pomislimo na ‘ružičastog slona’.

Uložićemo snagu volje da ne mislimo da ružičastog slona tokom jedne minute

.   .   .   .   .   .   .

Da li ste ovog puta uspeli?

Ako smo iskreni, videćemo da ni ovaj zadatak nije bio baš lak. A zašto je tako?

Zašto smo uopšte radili ovaj eksperiment?

Flowers of Beauty and Delight: Jiban Bhore

PRIRODA LJUDSKOG UMA

Eksperiment smo radili da bismo se bolje upoznali sa prirodom ljudskog uma. Um je nestalan, nepostojan, neprestano skače od misli do misli, sa teme na temu, samo što mi toga nismo svesni jer uvek sledimo njegov tok smatrajući da je to normalno. Verujemo da svojom voljom upravljamo sopstvenim mislima. Ali, na naše najveće iznenađenje, onog trenutka kada svom umu damo zadatak da ućuti i da ne misli ni na šta, suočavamo se sa njegovom pravom prirodom! Vidimo da on ne želi da nas ostavi na miru čak ni na jedan jedini minut! Tek u tom trenutku shvatamo da uopšte ne gospodarimo svojim umom, nego, moglo bi se čak reći i da smo prepušteni na milost i nemilost njegovih misli.

Dakle, odgovor na naše pitanje “zbog čega je toliko teško biti bez ijedne misli je: zbog prirode našeg uma.

VEŽBE KONCENTRACIJE

“Zadivljujuće je šta koncentracija čini u našem svakodnevnom životu. Ona sa najvećom lakoćom odvaja raj našeg srca od pakla našeg uma, da bismo mogli dok smo ovde na zemlji, da živimo u neprekidnoj radosti i blaženstvu iz Raja, a ne u stalnim brigama, anksioznostima i mukama iz Pakla.”

srichinmoylibrary.com

USMERENA PAŽNJA

Iako smo najverovatnije otkrili da nam je teško da budemo bez ijedne misli i da ne dozvolimo mislima da nas saleću, videćemo da sasvim lako možemo da usmerimo svoju pažnju na neki veoma mali predmet. Kada usmeravamo pažnju, sve svoje misli usredsredićemo samo na odabrani predmet koji prestavlja objekat naše koncentracije; za nas neće postoji ništa drugo osim tog predmeta i osim nas samih. Ostatak sveta na trenutak ćemo ostaviti po strani.

OBJEKAT KONCENTRACIJE

Najbolje je da za koncentraciju odaberemo nešto maleno, neki najmanji mogući predmet, nešto na šta možemo da usredsredimo pažnju. Bitno je da izaberemo ono što nam je blisko, kao što su na primer otkucaji našeg sopstvenog srca, naš dah, vrh prsta, majušni plamen sveće ili predivan cvet. Ako više volimo apstraktan predmet, možemo da odaberemo tačku na zidu ili vrh olovke. Osim toga, pažnju možemo da usmerimo i na svoje duhovno srce u središtu grudi ili na neku uzvišenu ideju ili misao kao što je ljubav, radost, mir ili svetlost.

KONCENTRACIJA KAO ŠTIT

Kada uspemo u tome, koncentraciju možemo da upotrebimo kao štit. Kada smo u dubokoj koncentraciji, ako se pojave bilo kakve misli da nas ometaju, jednostavno će se odbiti o taj štit i skliznuti u stranu. Kada razvijemo takvu koncentraciju, moći ćemo da se krećemo i najprometnijom ulicom a da naša unutrašnja pažnja ostane neometena. Tada ćemo biti spremni za meditaciju.

ŠIRENJE SVESTI

U meditaciji, svoju pažnju proširujemo na nešto neizmerno prostrano kao što je more ili plavo nebo. Pažnja se širi u koncentričnim krugovima sve dalje i dalje i ona prihvata i obuhvata sve. Misli mogu da nam prolaze kroz glavu, ali se nećemo poistovećivati sa njima i nećemo trčati za njima, nego ćemo ih jednostavno pustiti da dođu i prođu. Naša unutrašnja pažnja će i dalje biti na neizmernom prostranstvu. Misli će prolaziti kao ptice na nebu ili kao morska stvorenja u vodi, ali neće ostavljati nikakav trag…

To je početak meditacije.

Koncentracija je razotkrivena tajna usmeravanja naše celokupne pažnje na određeni predmet ili na određenu osobu da bismo postali deo tog predmeta ili te osobe i poistovetili se sa njom ili njime. Krajnji stadijum koncentracije je da u predmetu koncentracije pronađemo i otkrijemo skrivenu konačnu istinu.

Iz Šri Činmojeve knjige: Earth’s cry meets Heaven’s Smile, book 1, Aum Press, Puerto Rico

NAJBRŽI NAPREDAK

Šta god izaberemo za predmet svoje koncentracije, to postaje stvarno u našem životu i to sa lakoćom ostvarujemo. Ako želimo da razvijemo neku veštinu ili da naučimo nešto novo, uz pomoć koncentracije mi ćemo to i ostvariti. Ako se koncentrišemo na određeni kvalitet duše koji želimo da razvijemo, moći ćemo da ga iznesemo na površinu i ispoljimo u spoljašnjem svetu. Na taj način koncentracija će nam doneti najbrži napredak na svakom polju u životu.

“Kada se koncentrišem,
Mogu da osetim prisustvo svoje duše
Duboko u sebi.”

Iz Šri Činmojeve knjige: Sri My Christmas-New Year-Vacation Aspiration-Prayers, part 31, Agni Press, 2005

PRIČA IZ ŽIVOTA

Imali smo sigurno prilike u životu da se susretnemo sa nekom situacijom u kojoj nam je zbog gubitka koncentracije nešto krenulo naopako…

U pozitivnom smo raspoloženju i radimo nešto što od nas zahteva punu pažnju. Potpuno smo pribrani i usmereni na svoj zadatak i sve nam ide savršeno od ruke. Ništa nam ne odvlači pažnju. A onda u jednom trenutku samo dođe misao, na primer, da smo veoma zadovoljni sobom jer tako uspešno obavljamo zadatak ili da smo ‘na vrh sveta’, da nam niko nije ravan. Istog trenutka kada nam ta misao prođe kroz glavu, nešto kao da nam isklizne iz ruku i promakne našoj pažnji i mi napravimo grešku… kao da smo se spotakli i poremetili taj unutrašnji savršeni tok. Suočeni smo sa neuspehom i naš ponos se strmoglavo ruši.

Sigurno smo već primetili i da najbolje rezultate uvek postižemo onda kada uopšte nemamo misli, kada smo ‘u trenutku’ i kada postoji samo ‘tok’.

Kada želimo da meditiramo, susrećemo se sa nečim sličnim, samo što ovog puta ne možemo čak ni da počnemo da meditiramo ako ne naučimo prvo da zaustavimo tok svojih misli. Prava meditacija se odvija u potpunoj tišini, u svetlosti naše duše, u svetlosti naše više svesti.

PRIJAVITE SE NA BESPLATAN KURS MEDITACIJE