Postoji nekoliko jednostavnih stvari koje možemo da učinimo koje će nam pomoći da lakše uklopimo meditaciju u svoj svakodnevni život.
SVETINJA NAŠEG OLTARA
- Kada želimo da meditiramo kod kuće, prvo ćemo odvojiti miran ugao u svojoj sobi i nameniti ga samo za meditaciju. Na taj način stvorićemo povoljne uslove i čist prostor posvećen našem ličnom napretku i vežbanju meditacije. A za to će nam biti potreban stočić ili polica. To posebno mesto ćemo urediti s puno pažnje i truditi se da ono uvek bude čisto, osvetljeno i lepo uređeno. Tu ćemo napraviti svoj oltar.
ČISTI I SPREMNI
- Ako se pre meditacije umijemo ili istuširamo i obučemo čistu i komotnu svetlu odeću, osetićemo se svežije i bićemo spremniji da meditiramo sa više inspiracije. Pomoći će nam i ako je soba u kojoj meditiramo čista, dobro provetrena i prijatno osvetljena.
POSEBNO NADAHNUĆE
- Na svoj oltar ćemo postaviti posebno odabrane detalje kao što je jednostavna svetla tkanina i buket svežeg cveća. Upaljena sveća i miris tamjana ili mirisnog štapića pročistiće atmosferu i uvećaće našu inspiraciju. Iz inspiracije se rađa težnja, a plamen sveće koja gori podsetiće nas na naš unutrašnji plamen i vapaj koji se uspinje u našem srcu. Slika našeg učitelja meditacije doneće nam najveću inspiraciju. Ali ako trenutno nemamo učitelja, možemo da postavimo na oltar sliku Hrista, Bude, Krišne ili nekog duhovnog učitelja najvišeg ranga u koga imamo potpuno poverenje. Dobro je da uz sebe imamo i omiljenu knjigu o meditaciji i izvornu muziku za meditaciju.
LIČNA MEDITACIJA
- Kada kod kuće obavljamo svoju redovnu praksu meditacije, najbolje je da iz dana u dan pokušamo da meditiramo sami. Kolektivna meditacija je svakako veoma važna, ali kod kuće je uvek bolje da smo sami u meditaciji ispred svog oltara. Na taj način mi izgrađujemo sebe i svoj lični odnos sa Bogom ili Univerzumom, sa tom višom silom koja nas vodi u meditaciji i oblikuje. Kroz takvu prasku mi kreiramo prostor za sebe i prostor za svoj lični napredak.
POLOŽAJ TELA
- Kad sednemo da meditiramo, prvo ćemo obratiti pažnju na položaj tela. Bitno je da kičma uvek bude prava i da sedimo uspravno, a da nam telo u isto vreme ostane opušteno. Na Istoku se “lotosov položaj” smatra omiljenim za meditaciju, ali ovde na Zapadu je lotos za većinu krajnje neudoban. Srećom, čak ni za našu najdublju meditaciju nije potrebno da sedimo u lotosu. Sasvim slobodno možemo da meditiramo i dok sedimo u stolici ili na podu sa skrštenim nogama. Jedino je potrebno da vodimo računa da nam je kičma uvek prava.
LAVLJA MEDITACIJA
- U meditaciji se trudimo da oči držimo polu otvorene, jer se one tad ne naprežu, a mi ne upadamo u dremež. Polovinu svoje pažnje usmerićemo na spoljašnji svet, a drugu polovinu na unutrašnji svet. Na taj način komuniciramo sa oba sveta. Kada su nam oči polu otvorene, mi držimo oba sveta pod kontrolom i ne dozvoljavamo da nas tokom meditacije odvlače ni fizički svet pun buke i razonode, ni podsvesni svet koji želi samo da spava. To se zove „lavlja meditacija“. Ujedno, to je i najbezbedniji način za nas da meditiramo.
REDOVNOST I TAČNOST
- Od velikog je značaja da meditiramo svakog dana u isto vreme. U suprotnom naš ljudski um može lako da nas obmane. Ako mu dopustimo, naš neprosvetljeni um koji je u neznanju, pokušaće da nas odvrati od onog što je ispravno za nas. Pronaći će sve moguće izgovore da bi nas odvratio od toga da ispunimo potrebu svoje duše. Ali, ako imamo snažnu i iskrenu težnju, naša disciplina da meditiramo tačno u određeno vreme će nam pomoći da izađemo na kraj sa fizičkom letargijom i samovoljom uma.
U DRUŠTVU DUHOVNIH LjUDI
- Druženje sa ljudima koji redovno meditiraju i koji žive posvećenim životom može mnogo da nas inspiriše. Kad primetimo da snaga naše rešenosti slabi i da nismo više toliko iskreni u meditaciji, najbolje je da odemo da meditiramo sa drugim ljudima. Možda smo danas inspirisani, ali šta ako sutra izgubimo nadahnuće? Ako se to desi, onda je najbolje da meditiramo sa ljudima koji slede neki duhovni put i da provodimo vreme u njihovom društvu. Primetićemo da naša meditacija ponovo postaje dragocena i da nam se vraćaju duševnost i intenzitet. Zato je dobro da budemo u društvu duhovnih ljudi.
