SUNCEM OBASJANA STAZA
Mi želimo najbrže da napredujemo i otkrili smo da kada sledimo put srca, stižemo na cilj radosnije i mnogo brže, sa pogledom uvek uprtim na put ispred sebe. Otvarajući svoje duhovno srce i proširujući ga, gradimo most između sebe i nečeg daleko Uzvišenijeg u nama, čemu prilazimo kroz ljubav, posvećenost i predanost.
Mi ne tragamo za odgovorima u davninama i starinama, u drevnim postignućima Vedskih mudraca ili spoznajama duhovnih velikana Zapada; usmereni smo na ono što možemo da učinimo sada, da bismo usavršili sebe, ali i svet koji nas okružuje.
NOVI SVET SVETLOSTI
Savršena atmosfera novog sveta neće zavladati sve dok se čovečanstvo ne usavrši na unutrašnjem planu. Samo, kako to da postignemo? Svako od nas ima sposobnost da uđe duboko u sebe, da zaroni u najveće dubine svog srca, da bi svetlost njegove duše dobila priliku da izađe na površinu.
Svako od nas ima priliku i mogućnost da se okupa u sunčevoj svetlosti sopstvene duše i da onda zrači tom svetlošću i ponudi je čitavom čovečanstvu, radi kolektivnog prosvetljenja svesti.
VREME JE DRAGOCENO! UNUTRAŠNJA BRZINA
U današnje vreme se mnogo brinemo o vremenu i brzini. Nekad smo se zadovoljavali konjskom zapregom, ali danas volimo mlazne avione! Na raspolaganju su nam različita prevozna sredstva kojima možemo da se uputimo negde daleko. Ako krenemo avionom, naravno da ćemo stići najbrže.
S obzirom da u spoljašnjem svetu tako mnogo polažemo na brzinu, zar ne možemo na isti način da vrednujemo i brzinu u unutrašnjem svetu? Ako nam se pruži prilika najbrže da trčimo, zar ćemo da puzimo ili da idemo nogu pred nogu? Ako čovek ima sposobnost, onda neka trči najbrže i neka stigne na Cilj što pre moguće.
Mountain Silence radiosrichinmoy.org
VRAĆANJE PROŠLOSTI – OKRETANJE U NAZAD
U minulim epohama i stolećima iza nas nismo na žalost uspeli da otkrijemo najdublju Istinu. Nismo spoznali sebe i nismo postali savršeni. Zašto da se onda uvek iznova vraćamo prošlosti uz osećanje da smo nedovršeni i nepotpuni? Prošlost nam nije pružila ono što nam je najpotrebnije i ne može to da učini ni sada. A opet, sve što je zaista vredno u životu je i dalje u nama, u našim srcima. Dovoljno je da okrenemo svoju pažnju sa spoljašnjeg sveta u dubine sopstvenog bića i potražimo odgovore na jedinom pravom mestu.
BOŽANSKA LJUBAV ĆE NAS PROBUDITI
Oslobođenje za kojim smo oduvek čeznuli steći ćemo ili danas ili sutra. A na sadašnjem stepenu evolucije na kome se čovečanstvo kolektivno nalazi, najpotrebniji su nam Ljubav, Samilost i Saosećanje. Kao melem za dušu i za srce koje krvari, Božanska Ljubav će nas probuditi za spoznaju onog Najuzvišenijeg, onog dela nas koji je ostao u našem potpunom zaboravu…
DEČIJE SRCE
Već mnogo puta je ljudski um na planeti odigrao svoju ulogu, a pogotovo ovde na zapadnoj hemisferi. Možemo da se pohvalimo mnoštvom zaista neprevaziđenih giganata u mentalnom svetu. Ali istovremeno osećamo i da nam nešto u dubini duše očajnički nedostaje. Osećamo se uskraćeno, kao da postoji neko unutrašnje znanje koje nam nije dostupno, do koga ne uspevamo da dopremo koliko god da se trudimo. Kao da imamo zid ispred sebe.
Da bismo se otisnuli dalje i otvorili vrata tog unutrašnjeg blaga i dubljeg znanja, moramo da načinimo jedan sasvim novi korak: moramo da otkrijemo kvalitete našeg duhovnog srca, kvalitete koje malo dete sasvim spontano poseduje. Ti kvaliteti su iskrenost, poverenje, čistota… Potrebna nam je pomoć tog malog deteta… duše u našem duhovnom srcu koja je iskrena, kao kada malo dete plače za bombonom.
Put srca se zove “suncem obasjana staza”. Napredak na toj stazi je brži od najbržeg, jer duša boravi u srcu. Duša je sva svetlost. Ona je božanski izaslanik, božanski predstavnik samog Boga. Sve postižete ako zaista pokucate na vrata srca, jer kada se vrata srca otvore, unutar srca pronalazite dušu.
Naš put je suštinski put srca, a ne put uma. To ne znači da kritikujemo put uma. Daleko od toga. Mi samo osećamo da nas staza srca vodi brže ka cilju…
Šri Činmoj
Šri Činmoj govori o putu srca i o religiji Ljubavi prema Bogu.
VEŽBE ZA OTVARANJE DUHOVNOG SRCA
Sve što želimo od Boga mora da dođe direktno iz srca, sa mesta na kome boravi naša duša. Ako želimo da naš lični unutrašnji napredak bude najbrži, onda moramo svoju unutrašnju pažnju da preusmerimo iz mentalnog sveta u svet srca i da se koncentrišemo, meditiramo i kontempliramo na tom mestu gde boravi duša.
