Na ovoj stranici možete naći neke od odgovora koje je Šri Činmoj lično dao na pitanja o tome kako neko može da postane njegov učenik i šta to podrazumeva. Otkrićete kako se pristupa Šri Činmoj Centru, šta znači unutrašnje obavezivanje i koje su najvažnije odgovornosti koje učenik ima. Saznaćete da pravi duhovni Učitelj sa lakoćom može da održi unutrašnju vezu sa svojim učenikom i da ga vodi čak i kada napusti telo. Plus još mnogo toga…
Pitanje: Da li biste mogli da nam kažete nešto više o tome šta se podrazumeva pod tim da se bude učenik?
Šri Činmoj: Svako ko postane moj učenik prirodno oseća nešto u meni, a ako ga prihvatim kao učenika prirodno vidim nešto u njemu. Učenik i duhovni Učitelj daju jedan drugom individualno obećanje. Učenik obećava da će posvećeno i duševno slediti Učiteljev put, a duhovni Učitelj daje svečano obećanje da će voditi učenika i usmeravati ga ka Cilju koji je predodređen. Učenik daje svoje obećanje jedino duhovnom Učitelju, jer je za njega cilj trenutno duhovni Učitelj. Krajnji Cilj on ne može da zamisli, pa se obraća nekome ko ima određeni Mir, određenu Svetlost i određeno Blaženstvo. Postepeno, dok se približava svesti duhovnog Učitelja, njegov jedini Cilj postaje Svevišnji. Ali, duhovi Učitelj od samog početka daje obećanje duši učenika, a isto tako i Svevišnjem. On obećava da će ovog tragaoca dovesti Bogu. Prihvatanje od strane učenika i od strane duhovnog Učitelja je kao uzajamno prinošenje. Učenik ima ogromnu težnju; zato je došao kod duhovnog Učitelja. I zato duhovnom Učitelju daje ono što ima: svoju težnju. A duhovni Učitelj, samim tim što je duhovni Učitelj, poseduje unutrašnje prosvetljenje. Duhovni Učitelj nesebično nudi svoje prosvetljenje učeniku.
Pitanje: Kako se pristupa Vašem Centru?
Šri Činmoj: Kroz proces prihvatanja. Kada prvi put dođete, ako osetite da možete da prihvatite našu stazu, to je vrlo dobro. Onda možete odmah da počnete vaše putovanje. Ali, ako ste ovde bili pet ili šest puta i u meni ili prema našoj stazi i dalje ništa ne osećate, hoću da kažem da vas ova staza onda neće zadovoljiti. Beskorisno je da i dalje dolazite nakon četiri ili pet puta, nadajuće se da je ovo staza za vas. Ja nikada neću reći da ste neiskreni ili da nemate težnju ako vam je teško da sledite naš put. Radi se samo o tome da niste predoređeni za našu stazu; predoređeni ste nekom drugom. Dakle, ako ste zadovoljni nama od prvog trenutka, obratite se Centar lideru i recite mu da želite da sledite naš put. Ali, ako niste sigurni, dođite četiri ili pet puta i potrudite se da donesete odluku.
Odluku ćete doneti lako. Osetite da imate šibicu i samo je odmah kresnite. Ne morate da dolazite tri ili četiri puta jer ćete sigurno osetiti nešto kada budete prvi put videli vašeg duhovnog Učitelja. Vaša težnja raste i vaša spoznaja se razvija malo po malo; ali prihvatanje duhovnog Učitelja dolazi smesta. Ako uperite pogled u vašeg duhovnog Učitelja, odmah ćete osetiti ko je taj duhovni Učitelj. Ako to nije vaš duhovni Učitelj, možete da dođete dvadeset puta da ga vidite, a da još uvek ne budete sigurni. Zato je svakome ko je pun težnje, da bi prepoznao da li jesam njegov duhovni Učitelj, četiri puta više nego dovoljno.
Kako da znate da li je ovo staza za vas? Znaćete ako steknete neku vrstu radosti, mira i ljubavi koje ne možete da pronađete nigde drugde. Ova staza je za vas ako ovde, i nigde drugde, steknete duševni mir, unutrašnju radost, unutrašnju ljubav i neku vrstu zadovoljstva. Ali, ako otkrijete da upravo te stvari ovde ne dobijate, onda je ovaj put za vas apsolutno pogrešan. Ja nikada neću reći: „E baš si budala. Sve imam. Zar je moguće da to ne shvataš?“ Možda i imam neke stvari, ali ako ne cenite to što imam, onda možete slobodno da idete kod nekog drugog Gurua. Od njega možete da dobijete to što vam je potrebno. Međutim, odakle mi pravo da kažem: „Bolje je ovo što ja imam; daleko je bolje od toga što on ima.“ Ne. Vi ste kao mušterija. Prihvatate ili odbijate. A opet, prodavac takođe ima prava ponekad da kaže: „Neću da prodam.“ Ali, u tom slučaju, ako duhovni Učitelj ne prihvati učenika, razlog nije taj što je učenik loš, već što je za njega mnogo bolje da ide kod nekog drugog duhovnog Učitelja.“
Kada se duhovni Učitelj bude našao licem u lice sa Svevišnjim, Svevišnji će ga upitati: „Da li si doveo zaista svoju decu?“ Neće pitati Učitelja: „Da li si doveo čitav svet?“ Neki duhovni Učitelji imaju milione i milijarde učenika. Ali, može biti da Svevišnji nije tražio od njih da dovedu toliko učenika. Svakom duhovnom Učitelju Svevišnji dodeljuje određene učenike. Ne verujem baš da će Svevišnji biti zadovoljan sa mnom ako primim učenike koji pripadaju nekom drugom duhovnom Učitelju, s obzirom da me On i nije zadužio da ih vodim, niti da budem njihov kormilar. Svevišnji želi da neko drugi bude njihov lider ili kormilar. Apsolutno je najvažnije ono što Svevišnji želi od duhovnog Učitelja. Ako želi da primim nekog učenika, primiću ga. Svevišnji će biti istinski zadovoljan sa mnom jedino ako uzmem one učenike koje On želi da uzmem. Svevišnji je poslao na Zemlju priličan broj iskrenih duhovnih Učitelja. Međutim, ako počnemo jedni drugima da otimamo učenike, nastaće problemi.
Dakle, imate puno pravo da me prihvatite ili odbijete, ali i ja imam prava na isti način da prihvatim ili ne prihvatim vas. Međutim, ako je prihvatanje zadovoljavajuće i od sveg srca, ponudićete svu težnju Centru, a ja ću doneti od Svevišnjeg Njegovu Samilost, Ljubav i brižnu Odgovornost. Ono što vi imate, to ćete ponuditi meni, a ono što ja imam – ponudiću vama. To je način na koji mi prihvatamo učenike. Uzajamno.
Mnogo, mnogo puta sam rekao da svaki duhovni Učitelj ima svoju sopstvenu stazu. Moja je veoma ograničena. Nijednom učeniku ne kažem da je pod bilo kakvom finansijskom obavezom da mi pomaže. Niko neće biti prinuđen da pruža finansijsku pomoć, niti da se na bilo koji način finansijski obavezuje. Ako imate težnju i ako ste redovni, ako prihvatite mene i ako ja prihvatim vas, onda smo rešili sve probleme.
Sri Chinmoy, The spiritual journey: oneness in diversity, Agni Press, 1977
Ako učenik ikada
Makar i na tren spozna
Šta je Guruova ljubav,
Za njega onda ostvarenje Boga
Neće više ostati daleki vapaj.
Ostvarenje Boga postaće
Lako kao ispijanje vode.
Unutrašnje obavezivanje
Kao što vam je poznato, mi imamo stazu. Tom stazom se kreće i trči prema predodređenom Cilju – mnogo, mnogo ljudi. Na našoj stazi imamo tragaoce različitih životnih poziva i iz različitih zemalja. Mnogo je puteva koji vode ka Cilju, ali čovek može da se uputi samo jednim. Ako uvek menjate stazu, nikada nećete stići na svoje odredište. Oni koji žele da slede naš put, ili bilo koju drugu stazu, moraju da razumeju šta znači obavezati se iznutra.
Ako se obavežete na našoj stazi, bitno je da znate da se tu vaše srce i vaša duša zapravo obavezuju božanskom biću u vama. To nije finansijsko obavezivanje ili ovozemaljsko obavezivanje. To je obavezivanje vašeg srca vašoj duši, i vaše duše vašem srcu; to je i udruženo obavezivanje vašeg srca i vaše duše čitavom vašem životu.
Pristupanje ustanovljenoj duhovnoj zajednici izuzetno je važno, jer bez grupe, bez prijatelja, bez onih koji vas podržavaju, bez duhovne braće i sestara – ne možete da napredujete brzo. Ako vidite da drugi plivaju, i vi ćete uskočiti u more. Inače nećete biti inspirisani. Osećaćete da je previše hladno ili da je opasno. Bićete nesigurni ili ćete se na smrt preplašiti. Ali, kad vidite da neki ljudi već plivaju u moru, nestaće strah i nesigurnost. Ući ćete u more i zaplivati uporedo sa tim ljudima.
Kada pripadate nekoj grupi, danas možda niste inspirisani da meditirate, ali kada se pored vas u toj grupi neko moli i najduševnije meditira, odmah ćete i vi dobiti inspiraciju. A sledećeg dana ćete možda vi biti puni inspiracije i težnje, dok vaš brat ili vaša sestra na duhovnoj stazi neće imati inspiraciju, tako da ćete sad vi preneti inspiraciju na tu osobu. To je glavni razlog zbog koga naši Centri postoje širom sveta. Od izuzetne je pomoći kada postoji grupa, tako da tragaoci mogu jedni druge da inspirišu ili da dobiju inspiraciju jedni od drugih. Možda nećete svakog dana imati istu vrstu težnje. Možda ćete ponekad i nedeljama biti bez težnje. Ali, ako imate brata učenika na stazi, ili sestru, onda će ta osoba da vas inspiriše. A opet, ako ona potpuno zaluta u svet frustracije, anksioznosti ili iskušenja, onda ćete vi biti u poziciji da je inspirišete. Zbog toga osećamo da je suštinski neophodno da postoje grupe za meditaciju koje mogu zajedno da rastu na veoma božanski i duševan način.
Sri Chinmoy, AUM — Vol.II-6, No. 6, June 1980, Vishma Press, 1980
Ne želim da budem učenik
Igrom slučaja;
Želim da budem učenik
Po svom sopstvenom unutrašnjem i spoljašnjem izboru.
Učenikove odgovornosti
Pitanje: Nakon što je neko prihvaćen, da li postoji nešto što on treba da radi kao učenik?
Šri Činmoj: Kada tragalac postane učenik, ja tražim jednu ili dve stvari. Moj unutrašnji zahtev je težnja – da teži. Zatim, on mora posvećeno i verno da dolazi na naše meditacije. Mi smo ponosni na njega i želimo da on oseti naš ponos u svakom trenutku. A u isto vreme, očekujemo da je dostojan našeg ponosa. Ako učenik usled neizbežnih okolnosti mora da propusti meditaciju, ne možemo da ga okrivljujemo. Ali, ne sme ga sprečavati da dolazi u Centar apsolutno nikakav običan razlog. On neće propuštati meditacije jer je umoran od posla ili zato što mora da ide u kupovinu ili da opere veš, ili zato što mora da očisti kuću. Kada se njegov Centar sastaje jednom ili dva puta nedeljno uveče, učenik se neće dogovarati da ide na večeru sa rođacima ili da izlazi sa svojim starim prijateljima. Isključivo u veoma retkim prilikama, kada je to apsolutno neizbežno, propustiće meditaciju iz nekog drugog razloga osim bolesti.
Svaki učenik mora da oseti da je ovo njegov duhovni dom i da on ima božansku dužnost i priliku da živi u ovom domu – u ovom hramu duhovnosti. Sa svom radošću, sa svom ljubavlju, sa svim našim blagoslovima i uz svu našu brižnost, mi želimo da kažemo da je učenik ove vrste – naš, i da on takođe ima sva prava da smatra da smo mi potpuno njegovi.
Kakvu ulogu igra vegetarijanska ishrana u Vašem učenju?
U mom učenju vegetarijanska ishrana igra izuzetno važnu ulogu.
Vegetarijanska ishrana nam mnogo pomaže da postanemo čisti. Čistota je u našem duhovnom životu od najvećeg značaja. Takva čistota mora da se uspostavi u fizičkom, vitalnom i mentalnom delu bića. Kada jedemo meso, ribu i tome slično, u nas ulazi svest koja je životinjska i agresivna. Naši nervi se bune; postaju uznemireni i agresivni. Sa druge strane, umerene osobine povrća nam pomažu da u našem unutrašnjem, kao i u spoljašnjem životu, uspostavimo osobine slatkoće, blagosti, jednostavnosti i čistote.
A opet, ako me pitate da li ćete, ako postanete vegetarijanci, ostvariti Boga ili ne, onda vam kažem: ‘Ne’ – apsolutno ‘Ne’. Postoje milioni i milioni ljudi na planeti Zemlji koji jesu strogi vegetarijanci, ali ne bih baš rekao da se na planeti Zemlji duše koje su ostvarile Boga broje u milionima. Za realizaciju Boga potrebna nam je težnja. U odgovoru na Vaše pitanje, hteo bih da kažem da se uvek preporučuje da čovek bude na vegetarijanskoj ishrani – ako je to moguće – kako bi ubrzao lični napredak na polju unutrašnje discipline, i da bi mogao na taj način da oseti da mu čak i telo pomaže svojom čistotom u tome da njegova unutrašnja težnja postane još intenzivnija i još duševnija.
Sri Chinmoy, AUM — Vol. 4, No. 6, 27 Jan. 1969, AUM Centre Press, 1969
A šta je sa sportom? Kakve veze ima sport sa Vašom misijom?
Šri Činmoj: Fizička kondicija je od vrhunskog značaja. Mi ne upražnjavamo sportove da bismo postali najveći trkači ili atletičari na svetu. Molimo se Bogu da naše telo ostane u dobroj fizičkoj kondiciji – kako bismo rano ujutro mogli da se molimo i meditiramo – i da bismo otpočeli svoje dnevno putovanje sa srcem ispunjenim molitvom. Ako se ne bavimo sportom i ako ne treniramo da bi naše telo ostalo u dobroj kondiciji, možemo postati slabi i bolešljivi i možemo da se zlopatimo od svake vrste bolova i boleština. Onda pak nećemo biti inspirisani da ustanemo rano ujutro da se molimo i meditiramo. Dakle, kada kažemo sport – mislimo na fizičku kondiciju, a ne na fizičku nadmoćnost. U našem životu najvažniji su molitva i meditacija i mi ne možemo da ih obavljamo ako nismo u dobroj fizičkoj kondiciji.
Sri Chinmoy, Sri Chinmoy answers, part 2, Agni Press, 1995
Pitanje: Da li su iskustva sa drogom i najmanje opravdana, uopšte?
Šri Činmoj: Iskustva sa drogom su kao lažni novčić. To vam je kao da ste malo dete koje je bez para i onda ugledate čudesni novčić. S obzirom da vidite njegov oblik, vi znate da je to novčić i oduševljeni ste što ste tako lako stigli do novca. Ali, to je lažni novčić. Kada ga odnesete prodavcu u radnji, on će vas prebiti ili izbaciti napolje. Neće ga prihvatiti. Otkrićete da vaš novčić nema vrednost i da ništa s njim ne možete da kupite.
Sri Chinmoy, Soul-education for the family-world, Agni Press, 1977
Pitanje: Za koliko godina ste stekli ove učenike? (1978)
Za manje – više tri godine. Ali, važna je činjenica da meni nije stalo da imam veliki broj učenika. Bitno mi je da je učenik iskren, i važna mi je njegova težnja. Postoje duhovni učitelji koji žele veliki broj učenika. Ja sam, sa druge strane, veoma strog sa svojim učenicima. Ne prihvatam hipike, alkoholičare, ni zavisnike od droge, kao ni one koji imaju probleme usled izopačene prirode. Postoje duhovni učitelji koji prihvataju svakog ko se pojavi. Što se mene tiče, ja govorim nešto drugo. Osoba u najmanju ruku mora biti spremna da sledi ovu stazu. To ne znači da oni ne mogu da idu kod nekih drugih učitelja da bi učili o Istini. Postoje različite metode.
Sri Chinmoy, Earth’s Cry Meets Heaven’s Smile, part 3, Aum Press, Puerto Rico, 1978
Kojih još stvari čovek mora da se odrekne da bi napredovao u meditaciji?
Mora da se odrekne droge, mora da se odrekne pušenja i mora da se odrekne pića. Postoji još dosta drugih stvari koje su isto duhovno nezdrave, ali ove donose najveću štetu.
Čovek, kada to učini, postaje mnogo bolji u meditaciji. Zar ne?
Postaje nosilac svetlosti koji ima mnogo veću prijemčivost.
Sri Chinmoy, The inner world and the outer world, Agni Press, 1988
Pitanje: Da li Guru može da pomogne aspirantu čak i nakon što napusti telo?
Šri Činmoj: Ako je to zaista ostvareni Guru, onda može i mora to da učini. E sad, kada bih danas umro, o svakom učeniku koji me je na pravi način posvećeno prihvatio kao svog duhovnog Učitelja, vodio bih brigu i služio bih ga. (Tu se ne ubrajaju moji sledbenici, obožavaoci i prijatelji, već samo moji pravi učenici). Obavezao sam se. Svesno sam rob svih učenika koje imam. U svakom trenutku moraću da budem u punoj pripravnosti za sve učenike. Bez obzira gde da odem. Gde god da odem nakon što napustim ovozemaljski plan, moraću da budem iznutra u vama – mojim učenicima. Uvek je tako kada je Guru potpuno ostvarena duša.
A znate da inače ima mnogo Gurua koji su kao nastavnici u školi. Kada običan Guru umre, on nije sposoban da održi nikakav unutrašnji kontakt sa vama. Običan Guru nije preterano iznutra povezan sa učenicima zapravo čak ni dok je u telu. Ako ste ovde – u Portoriku – a običan Guru je na tlu Amerike, on neće iznutra biti sposoban ništa da zna o vama. A čak i ovde, ako ste u ovoj sobi a on u drugoj, on neće biti sposoban da održi tu unutrašnju vezu. A kad napusti telo, za njega će jednostavno biti nemoguće da uspostavi sa vama i najmanju moguću vezu.
Ali ako je duhovni Učitelj ostvarena duša, on sa lakoćom može da održi unutrašnji kontakt sa svojim učenicima. A i mora to da učini, pošto je dao svečano i duševno obećanje aspirantu da će ga odvesti Bogu. Duhovni Učitelj se vratio na Nebo, a učenik je i dalje na Zemlji. Ali duhovni Učitelj ipak mora da ispuni svoje obećanje.
E sad, postoje neki Gurui koji su veoma iskreni i posvećeni, a da u isto vreme nemaju potpunu spoznaju. Oni ponekad rade ovako: kada napuste telo, osećaju da je njihovim učenicima koji su još uvek na Zemlji potreban poseban vid pomoći u njihovoj potrazi za samoostvarenjem, odnosno za spoznajom Boga. Ako Guru nije ljubomoran (a osoba koja je istinski spoznala Boga nema ljubomoru), on će se pojaviti pred svojim učenicima u snu i reći: „Pođite kod tog i tog Gurua i postanite njegovi učenici. Ja sam odigrao svoju ulogu. Ali vama je potrebna dodatna pomoć, a znam da je Taj i Taj iskren kao osoba. Pomoćiće vam u vašoj realizaciji Boga.” Ali, Guru koji ima zlu ćud i koji je posesivan reći će: „Sine moj, sačekaj da se ponovo vratim na Zemlju. Ja ću te prepoznati i ti ćeš prepoznati mene. Ne idi ni kod jednog drugog Gurua. Ostani sam.”
A kao što rekoh, postoje i neki Gurui koji, nakon što napuste telo, savetuju svoje učenike da upravo u ovoj inkarnaciji pođu kod nekog drugog Gurua koji je još uvek na Zemlji, koji može da ih podučava u spoznaji Boga. Nesumnjivo su to plemeniti i mudri Gurui.
Imam u Njujorku šest ili sedam sledbenika od kojih je njihov vlastiti Guru zatražio da dođu kod mene. I oni su došli. Prvo što se dogodilo je da su u meni videli svog sopstvenog duhovnog Učitelja koji je napustio telo pre tri godine. Gurui koji su zaista nesebični dozvoljavaju drugima da nastave da rade umesto njih.
Ali ako je prvobitni Guru dao obećanje vama, onda će morati da boravi u vama i sa vama gde god da živi nakon što je napustio Zemlju – kako bi vam pružao pomoć čak i ako ostanete na Zemlji još četrdeset ili pedeset godina. U tom slučaju, to vam dođe kao da imate dve prostorije. Jedna soba je ovde (život), a druga soba je tamo (smrt). Obični ljudi ne mogu da otvore vrata. Dakle, kada Guru otvori vrata – vidi vas, a kada se vrati u svoju sobu – i dalje poseduje slobodan pristup ovim vratima. Kada jednom Guru dâ obećanje, on se dakle obavezuje da ga ispuni. Sve dok vam ne da potpunu realizaciju i dok vas ne odvede Bogu, neće vas napustiti.
Sri Chinmoy, Earth’s cry meets Heaven’s smile, part 2, Aum Press, Puerto Rico, 1974
Pitanje: Guru, pomenuo si meditaciju. Šta znači meditirati?
Šri Činmoj: Meditacija mnogim ljudima znači mnogo toga. Svaki pojedinac uči tajnu o umetnosti meditacije na svoj sopstveni način. U našem slučaju, kada meditiramo mi praznimo um i zatim ga ispunjavamo nečim božanskim. To znači da izbacujemo iz sebe sve nebožanske, zlobne i besplodne misli i punimo um božanskim, prosvetljujućim i ispunjujućim mislima.
Pitanje: Kako se meditira na Vašoj stazi?
Šri Činmoj: Naša staza je staza srca. Svojim učenicima kažem da je potrebno da potpuno isprazne svoje srce, kako bi Mir, Svetlost i Blaženstvo mogli da se spuste odozgo i ispune njihovu unutrašnju posudu. Ako neko želi da sledi stazu srca, napustiće ga sve njegove muke, brige, anksioznosti i nebožanske osobine na emocionalnom planu, a na njihovo mesto spustiće se Mir, Svetlost i Blaženstvo.
Tako da, kada meditirate, otvara se srce i čitavo biće. Ponekad, vi otvorite srce i ostavite vrata otvorena, ali baš u trenutku kada gost poželi da uđe, zatvorite vrata. Tu se meri količina Mira, Svetlosti i Blaženstva koju unutrašnja posuda može da primi. Ta posuda poseduje sopstvenu svest. Čašu možete isprazniti, ali ta posuda mora isto tako da uloži težnju kako bi mogla da prihvati. Jedino tada će vaša meditacija biti zaista dobra.
Naš napredak će se ubrzati ako meditiramo na srce. Kada meditiramo na sopstveni um ili unutar uma, mi osećamo kao da dosta toga već znamo o duhovnom životu. Ali, kada uđemo duboko u sebe, postepeno uviđamo da ne znamo skoro ništa o duhovnom životu. Samo smo u svom umu prikupili ovozemaljske informacije; informacije – i ništa drugo. Ali, kada meditiramo na srce, osećamo da smo kao mala deca koja žele da steknu zaista sveže znanje od majke ili od oca. Malo dete se oseća kao da ništa ne zna, ali i kao da želi sve da nauči – na pravi način.
Zato je moj savet tragaocima koji žele da slede našu stazu – da se koncentrišu i da meditiraju – na srce. A čak i ako se ne prilagode našoj stazi, oni mogu da se trude da meditiraju na srce. Ne ističe samo naša staza značaj meditacije na srce. Postoje i drugi putevi, i drugi duhovni Učitelji, koji zastupaju istu ideju.
Da li bi mogao da budeš malo određeniji kada kažeš: ‘meditirati na srce’? Da li to znači da se meditira na fizičko srce ili na duhovni centar?
Šri Činmoj: Ako vam je teško da meditirate na duhovno srce, možete da se koncentrišete na fizičko srce u grudima. Ali, nakon što provedete par meseci ili godinu dana meditirajući ovde, osetićete da se u običnom ljudskom srcu nalazi božansko srce. A u božanskom srcu prebiva duša.
U božanskom srcu je svetlost; u ljudskom srcu se međutim vidi delovanje emocionalne vitalne energije. Emocionalni vital se nalazi u oblasti pupka. Ali, on odatle može da uđe u fizičko srce i sve da upropasti, stvarajući emocionalnu privrženost. Ako se meditira na duhovno srce, tu nema vezivanja. Postoji jedino nevezanost. Tako da mi polazimo od ljudskog srca, i iz ljudskog srca moramo da uđemo u božansko srce. Ako se, u suprotnom, zadržimo u ljudskom srcu, bićemo često podložni vezanosti i emocionalnim problemima.
