Upoznaj dušu (atmana) kao gospodara kočija, a telo kao kočije. Znaj da je intelekt (buddhi) kočijaš, a um (manas) da su uzde.

~ Kata Upanišada

Šri Činmoj je ponekad budio u nama novu inspiraciju. Nudio nam je svoja tumačenja drevnih spisa kao što su Vede i Upanišade. One nose u sebi najdublja znanja i zaboravljene istine neophodne za napredak čovečanstva. Tako se u jednoj prilici osvrnuo na citat iz Upanišada, kada je rekao: “Kata upanišada govori da su kočije telo, um uzde, intelekt da je kočijaš, a duša gospodar kočija.” Naša imaginacija i naše nadahnuće vinuli se se u nebo.

BESPLATNI KURSEVI MEDITACIJE

Šta nas uči Kata upanišada? Pre svega, da se čovek sastoji od više delova bića. Analogija o kočijama i kočijašu nam pomaže da bolje razumemo sebe kao slojevita ljudska bića. Mi smo u suštini i po poreklu – duhovna bića. Telo je grubi omotač koji spolja obavija suptilnije slojeve nevidljive ljudskom oku, a u čijem središtu je naša duša. Osim duše, imamo srce ili psihičko biće. Tu je zatim um, odnosno mentalni nivo, onda vital ili životna energija, i na kraju telo kao fizički omotač.

Telo je instrument duše. Duša je gospodar srca. Um upravlja našom energijom, a energija pokreće telo. Upravo ovde, na Zemlji, i upravo kroz ovo fizičko telo, naša duša može da ispolji svoju Božansku prirodu koja u sebi sadrži beskrajni Mir, beskrajnu Svetlost i beskrajno Blaženstvo. Upravo ovde, na Zemlji, duša može da ispolji svoje prave božanske kvalitete.

Moja duša i duša svake osobe je primorana da siđe u ovaj svet, ako želi da ostvari Boga. Duša mora da prihvati ovo fizičko telo, jer joj je neophodno na Zemlji – radi manifestacije njene božanske suštine.

ZDRAVO I SNAŽNO TELO

Razmišljanja o odnosu između tela i duše, ali i ostalih delova bića kao što su um i srce, razbuđuju u nama jedan novi talas nedokučivog nadahnuća, ali i više od toga – razgorevaju težnju da obratimo pažnju na svoje telo na jedan drugačiji, moglo bi se reći uzvišeniji način. Tu se, osim duše, pažnja usmerava na jednostavnu ishranu i na sticanje fizičke kondicije, na obavljanje svakodnevnih poslova bez sebičnih motiva i na oblike svesrdnog služenja bez zadrške. Na raspolaganju nam je bavljenje nekim od sportova kao što su trčanje, biciklizam, planinarenje, plivanje ili duge šetnje. Kao alternativa, tu su hata joga, pilates, taiči i drugi oblici fizičke aktivnosti.

Molitva za sreću u svim delovima bića:

Arthada & Friends: Smile My Soul, Smile  note  radiosrichinmoy.com

Osmehni se, moja dušo, osmehni se
makar i na neko vreme.
Osmehni se, moje srce, osmehni se
makar i na neko vreme.
Osmehni se, moj ume, osmehni se
makar i na neko vreme.
Osmehni se, moj vitalu, osmehni se
makar i na neko vreme.
Osmehni se, moje telo, osmehni se
makar i na neko vreme.

Naše telo mora jednog dana da postane savršeni instrument duše. Zato shvatamo da je apsolutno neophodno da pridamo pun značaj fizičkom svetu u kome živimo, da bi naš unutrašnji rad na duhovnom planu mogao da dobije svu moguću podršku spolja, da bi naša duša mogla da se razvija u nama i kroz nas. Kako da bilo šta uradimo iznutra, ako smo slabi i bolesni spolja?

E sad, da li smo spremni za ovaj novi put? Da li ga razumemo?

Moja učenja govore da ne zanemarujemo telo i da ne zanemarujemo dušu. Telo je hram, a duša je oltar. Mi pridajemo važnost fizičkoj kondiciji, a isto tako pridajemo važnost i duši. Duša nam je potrebna radi potpunog ostvarenja, a telo radi potpunog ispoljavanja.

~ Šri Činmoj

Ideja o zdravom i snažnom telu nam se može učiniti ultra modernom i sasvim suprotnom ustaljenom viđenju da duhovni život mora biti praćen zanemarivanjem svega materijalnog; da on podrazumeva negovanje isposničkog stava prema životu, punog mukotrpnog odricanja. Možda nismo uvek dovoljno otvoreni da usvojiimo ideju o prihvatanju spoljašnjeg sveta i života. Možda ne razumemo poruku Veda da nam je telo dato za manifestaciju Božanske pobede – upravo ovde – na Zemlji.

KOJA JE SVRHA FIZIČKOG TELA?

Duša, koja je svestan i božanski deo Boga, prinuđena je da živi unutar fizičkog tela, da bi napredovala. Telo je hram, a unutar hrama je oltar: duša. Telo je naša spoljna zaštita, a u isto vreme i naš instrument za manifestaciju. Bez tela, duša je bespomoćna. Sve dok ne dođe do ispoljavanja duše u fizičkom svetu, ne možemo svetu u celini da ponudimo pravu Istinu. Svrha tela je da ispolji stvarnost duše. Telo je neophodno duši da bi ona ispoljila Istinu. Duša je neophodna telu da bi ono spoznalo najvišu Istinu.

Kada nas duša nadahne da nešto učinimo, ona nam takođe daruje i potrebnu sposobnost. Telo, vital (životna energija) i um koji su bez težnje, na žalost često ne slušaju naloge duše. Telesne želje se obično direktno suprotstavljaju božanskim potrebama duše, jer materijalno telo samo po sebi predstavlja nedostatak svesti. Ali, kada fizičko telo počne da se poistovećuje sa inspiracijom i težnjom duše, tragalac postaje savršena posuda za Božiju Svetlost.

srichinmoylibrary.com

Današnji duhovno probuđeni čovek polako usvaja ideju da je telo svetinja i da ima dužnost da se prema njemu ophodi sa većom duhovnom odgovornošću. U njegovom telu živi njegova duša! Zato on uči kako da održi svoje telo čistim i kako da se pobrine o svom fizičkom zdravlju.

Pozivanje svih delova bića:

Mangala: Walk With Me My Body  note     radiosrichinmoy.com

Koračaj sa mnom – telo moje.
Marširaj sa mnom – vitalu moj.
Trči sa mnom – ume moj.
Sprintaj sa mnom – srce moje.
Leti sa mnom – dušo moja.

Većina nas je iskusila šta se dešava kada nemamo kondiciju ni za šta: postajemo umorni, zlovoljni, letargični, puni bolova u telu… Razvijaju se tegobe i neočekivana oboljenja, počinjemo da negujemo nezdrava i negativna osećanja prema sebi i prema drugima… I na kraju više nismo u stanju ni da meditiramo, ni da obavljamo svoje dužnosti, a život nam se pretvara u usahle potoke konstantne nemogućnosti i užasavajuće frustracije…

Ne poseduje telo dušu.
Ne samo što duša poseduje telo –
Nego duša usavršava i prosvetljuje telo
I ispunjava njegovu svrhu.

Šri Činmoj

TELO I DUŠA: VEZA IMEĐU DVA SVETA

Unutrašnji svet i spoljašnji svet. Hajde na trenutak da zamislimo da se na mestu unutrašnjeg sveta nalazi kočijaš. Taj kočijaš upravlja kočijama spoljašnjeg sveta. Kočije spoljašnjeg sveta ne mogu ni da se pomere bez ovog kočijaša unutrašnjeg sveta. Bez njegovog prisustva, nikom nisu potrebne. A isto tako, i kočijaš unutrašnjeg sveta nikom nije potreban ako mu nisu na raspolaganju kočije spoljašnjeg sveta. On neće moći da se pokrene ni na jednu stranu. Upravo iz tog razloga su nam podjednako potrebni i kočijaš (naš unutrašnji svet), i njegove kočije (naš spoljašnji svet). Neophodno je da se oni ravnomerno razvijaju. Mora da se uspostavi ravnoteža između spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta, između tela i duše.

Dobro, to razumemo. Ali, šta je zapravo unutrašnji svet?

Unutrašnji svet

To nije svet naših misli i skrivenih želja. Unutrašnji svet je svet tišine kome možemo da pristupimo tek kada zaustavimo svoje misli. To znači da nam je unutrašnji svet dostupan samo kroz koncentraciju, meditaciju i kontemplaciju. Nema drugog načina. Naravno, on postaje dostupan i kroz molitvu u tišini – kroz takozvano “BEZMOLOVIJE”.

A spoljašnji svet?

Spoljašnji svet

Istina koju stalno zaboravljamo je da našim spoljašnjim svetom upravlja unutrašnji Navigator koji živi duboko u tišini našeg srca (setite se analogije sa kočijašem). Na nama je da odnegujemo stil života koji će nam omogućiti da se bezuslovno predamo nalozima našeg unutrašnjeg Navigatora – voljno – sa punim unutrašnjim žarom.

FIZIČKO TELO I STIL ŽIVOTA

Kada smo spolja spremni da čujemo unuštranju tišinu i da bezuslovno krenemo putem kojim nas ona vodi, u nama se sasvim prirodno razvija i zdraviji odnos prema spoljašnjem životu, pa i prema našem fizičkom telu. U isto vreme, naše sklonosti i navike koje su pogubne za praksu meditacije postepeno se umanjuju.

Da bi duša mogla da živi slobodno i da se razvija u nama, moramo da se potrudimo da joj to omogućimo. Postoje neka tajna oruđa koja u današnje vreme mogu da nam pomognu da uspemo u tome. To su pre svega: naše nastojanje da uspostavimo zdravije navike u sopstvenom životu, da učinimo svoje misli i svoja osećanja čistim poput snežno belih vrhova na planini, da se hranimo jednostavnije, u smislu da se okrenemo blažoj – vegetarijanskoj – ishrani koja omogućava duši da se lakše manifestuje. Osim toga, potrebno je da unesemo više dinamičnosti u naš život i da odnegujemo jedan aktivniji odnos prema životu. Najbolje bi bilo da prema svemu što radimo izgradimo potpuno nesebičan odnos koji se ne zasniva na očekivanjima.